понедељак, 22. октобар 2018.

Put kojim se (ne)retko ide

Slučaj Stefana Jankovića nije nešto neuobičajeno, pošto su u prethodne dve i po decenije košarkaši prilično često menjali opremu najvećih srpskih košarkaških klubova

Put kojim se (ne)retko ide

Stefan Janković novi je igrač Partizana, pošto je, posle silnih peripetija dobio čiste papire od Crvene zvezde zahvaljući intervenciji FIBA, da bi potpisao za špansku Fuenlabradu koja ga je pozajmila crno-belima. Tako je krilni centar, diplomac univerziteta Havaji, zaobilaznim putem “zamenio” dres najvećih srpskih košarkaških klubova. Očekivano, ovakav potez izazvao je reakcije navijača na obe strane, u zavisnosti od kluba koji podržavaju, one su bile pozitivne ili negativne. Ali, nije Janković ni prvi, a svakako ni poslednji košarkaš koji je napravio ovakav potez.

S obzirom na aktuelnu situaciju, deluje zanimljivo da se podsetimo koji su to igrači prelazili iz Crvene zvezde u Partizan i obrnuto. S tim da smo rešili da u ovom slučaju gledamo one košarkaše koji su to uradili direktno, odnosno da su to uradili u dve sezone za redom, a ne poput nekih koji su posle par godina obukli dres drugog beogradskog velikana.

Ako pogledamo samo poslednjih 20 i nešto godina ovakvi slučajevi su bili relativno česti, ali ne baš svake sezone. Prvi veći direktan transfer sredinom 90-tih godina prošlog veka napravio je tandem Crvene zvezde, Dejan Tomašević - Dragoljub Vidačić koji je u leto 1995. prešao u Partizan posle dve uzastopne osvojene titule u crveno-beloj opremi. To je bilo vreme stvaranja ozbiljne ekipe Partizana za povratak u Evroligu posle ukidanja sankcija. I obojica su sa crno-belima ponovili uspeh i bili dva puta prvaci države.

Zvezda je uzvratila četiri godine kasnije kada je, praveći tim takođe za Evroligu, angažovala Dragana Lukovskog iz Partizana. I već sledeću sezonu, dakle 2000/01, član crveno-belih postao je još jedan plejmejker, Vladimir Đokić. Ni jedan ni drugi u dresu Zvezde nisu imali uspeha kada je u pitanju osvajanje trofeja.


Posle toga, crveno-beli su počeli da upadaju u sve ozbiljnije finansijske probleme, a na drugoj strani Partizan je vratio Duška Vujoševića na mesto trenera. Bio je to početak duge, duge serije uspeha. A u leto 2001. godine Partizan je doveo dvojicu igrača iz redova najvećeg rivala. Prvi transfer koji je jače odjeknuo bio je dolazak Miloša Vujanića jer se radilo o momk koji je prošao Zvezdinu školu i ušao u prvi tim. A drugi je bio dolazak Đure Ostojića, crnogorskog centra koji je zvanično prešao iz Lovćena u Zvezdu, ali crveno-beli nisu uplatili dogovoreno obeštećenje, pa je igrač ekspresno završio u Partizanu.

Sledeći u ovom nizu bio je Goran Ćakić, krilni centar koji je u leto 2003. godine, posle sezone provedene u Zvezdi, prešao u Partizan ali se među crno-belima nije zadržao ni celu sezonu. A bilo je “vruće” i sledećeg leta, kada je Luka Bogdanović na iznenađenje većeg dela javnosti prešao iz Zvezda u Partizan koji je tada platio obeštećenje od, kako se pričalo, 150.000 evra.

Prvi i verovatno najveći udarac kada su u pitanju direktni prelasci Zvezda je zadala Partizanu u leto 2005. godine. Tada su crveno-beli u svoje redove doveli Milana Gurovića, koji je prvi deo prethodne sezone proveo u Partizanu, ali u crno-belom dresu nije pružio ni delić mogućnosti kojima je kasnije oduševljavao navijače Zvezde i osvojio jedan Kup Radivoja Koraća.

Prošle su dve godine, a onda je Boris Bakić u leto 2007, raskinuo ugovor sa crno-belima i obukao dres Crvene zvezde. Pre toga Bakić je bio šampion države sa Partizanom, a kasnije je sa Zvezdom osvojio nacionalni kup.


Hronološki gledano, posle toga došao je opet red da Partizan uzvrati udarac. Pa je tako u leto 2009. godine američki krilni centar posle sezone provedene u Zvezdi koju je trenirao Svetislav Pešić, stigao u Partizan. I osvojio je tripl krunu, a u Evroligi su crno-beli došli do Fajnal fora u Parizu.

Odmah tog leta, nakon spektakla u francuskoj prestonici, Zvezda je dovela dvojicu igrača koji su prethodno nosili opremu crno-belih - Darka Balabana i Savu Lešića. U Partizanu su imali skromnu minutažu, a kasnije sa Zvezdom nisu stigli do nekog od pehara.

I dolazimo do poslednja dva imena na ovom spisku. Centar Raško Katić je u leto 2012. godine, nakon dve uspešne sezone i pet trofeja otišao u Zvezdu sa kojom je uzeo dva Kupa Radivoja Koraća, a poslednji, pre Jankovića, bio je Aleksandar Aranitović. Ovaj mladi bek je u leto 2017. Dobio raskid ugovor sa crveno-belima i postao član Partizana, za koji je prethodno igrao i njegov stariji brat Petar.

Sve u svemu, bilo je tu nekih prilično zanimljivih imena, za pojedince su prelasci iz jednog u drugi tabor predstavljali pravi korak u karijeri, a drugima nisu doneli to što su očekivali. Sada je red da vidimo Jankovića, koji je prošle sezone sa Zvezdom bio prvak Srbije.

Šćekić polomio nos, morao na operaciju

Problem za Partizanovog vezistu posle meča u Kuli protiv Spartaka

Šćekić polomio nos, morao na operaciju

Partizan je na gostovanju Spartaku dobio samo bod (0:0) i dosta glavobolja zbog problema sa realizacijom, a sada je stigla vest da je Aleksandar Šćekić juče zapravo polomio nos i da je morao da ga operiše.

On je danas operisan na odeljenju ORL Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Juče je to već tokom utakmice delovalo loše, bilo je i krvi, a Šćekić je igru napustio na poluvremenu. Umesto njega je od starta drugog poluvremena zaigrao Saša Zdjelar.

Vesti za Šćekića potvrdio je doktor Partizana Ilija Rosić.
"Aleksandar se oseća dobro i zavisno od postoperativnog toka u narednim danima će se znati kada možemo očekivati njegov povratak na teren", rekao je klupski doktor Ilija Rosić.

Dakle, još se ne zna kada će Zoran Mirković moći da računa na reprezentativca Crne Gore. Šćekić je u avgustu potpisao trogodišnji ugovor s Partizanom i zadužio dres sa brojem 19.

Potpisano: Janković je Partizanov!

Na dresu ce biti broj 33.

Potpisano: Janković je Partizanov!

Višemesečnoj sagi došao je kraj. Stefan Janković novi je košarkaš Partizana. Krilni centar je potpisao ugovor sa crno-belima među koje stiže kao pozajmljen igrač španske Fuenlabrade, pošto je prethodno pred organima FIBA dobio raskid ugovora sa Crvenom zvezdom.

Iako nije u takmičarskom ritmu, postoji papirološka mogućnost da 25-godišnji Janković debituje za osvajača Kupa Radivoja Koraća već u utorak u 19 časova, kad ekipa Nenada Čanka dočekuje Asvel u Pioniru, u okviru četvrtog kola Evrokupa. Mada, ukoliko ne bude igrao protiv Francuza, s obzirom da se tek priključio ekipi, debi pred Grobarima imaće u petak od 21 čas u Beogradskoj areni, gde će Partizan dočekati Zadar u petom kolu ABA lige.

Biko kako, Srbin sa kanadskim državljanstvom će za Parni valjak igrati na pozajmici do kraja sezone. Na poleđini dresa nosiće broj 33.

Podsetimo, Janković je prošlog leta postao član crveno-belih, za koje je odigrao 28 evroligaških utakmica i prosečno beležio 3,8 poena 2,5 skoka, dok je sa istim timom osvojio prvenstvo Srbije. Sad je stigao u klub iz Humske 1 kao šesti novajlija ove sezone, posle Markusa Pejdža, Amara Gegića, Rada Zagorca, Džoka Lendejla i Alekseja Nikolića, a izgleda da njegovim potpisom neće biti stavljena tačka, jer se očekuje dolazak američkog beka Entonija Brauna.

Napadačka kriza u Humskoj! Od Partizana bolji čak i Proleter, ovako nije bilo od 1984.

Za one koji se pitaju zašto Mirković nije izvršio treću izmenu u Kuli... Koga?

Napadačka kriza u Humskoj! Od Partizana bolji čak i Proleter, ovako nije bilo od 1984.

Partizan drma kriza istorijskih razmera! Potezali su u Humskoj 1 priče o sudijskim greškama, govorili su navijači da sa favorizuje večiti rival, međutim, podaci pokazuju da aktuelni sastav crno-belih igra toliko loše da se može smatrati najodogovrnijim za trenutni plasman na tabeli i da nikakvi izgovori ne važe spram činjenice da neefikasnost kakvu pokazuje u uvodu prvenstva malo ko na Topčiderskom brdu pamti.

Samo 15 postignutih golova u uvodnih 12 kola predstavlja najlošiji učinak ofanzivaca Parnog valjka (kako čudno deluje taj nadimak pri pogledu na tabelu ovog oktobra) u poslednje 34 godine!? Jalovost u napadu, da se šanse – ako ih uopšte ima – ne pretvaraju u golove nije viđena još od sezone 1984/85, kad je na njenom početku ekipa Miloša Milutinovića (vodio je samo u prvom kolu) i Nenada Bjekovića (naredne tri sezone) bila za nijansu skromnija od ove i na istom graničniku prevarila protivničke golmane 14 puta. A slaglasni su svi, fudbal u nekadšanjoj SFRJ i ovaj u Superligi su neuporedivi.

Otuda deluje još poraznije da u kud i kamo lakšem takmičenju nego što je bilo ono od Vardara do Triglava sadašnji sastav ispoljava velike probleme u napadu. U nedelju u Kuli je odigrao već treći meč u borbi za bodove na kome nije poentirao (prethodno u Surdulici protiv Radnika i Mladosti kod kuće), a čak pet susreta je rešio minimalcima (Dinamo Vranje, Zemun, Proleter iz Novog Sada, OFK Bačka i Rad), pa povremene eksplozije, poput one u Šapcu (3:1) ili pred reprezentativnu pauzu sa Voždovcem (4:0) deluju kao izuzeci koji potvrđuju pravilo da ova ekipa trpi velike muke u ili oko kaznenog prostora rivala. Čak i 158. večiti derbi, po opštoj oceni dobro odigran, nije završen sa više od jedne lopte u mreži Crvene zvezde, iako je za to bilo dovoljno situacija.

Što dalje dovodi do pitanja – gde su golovi? Rikardo Gomeš je u dosadašnjem toku Superlige dao samo tri, njegov kolega iz napada, iako ne igra klasičnog špica, Nemanja Nikolić dva (uz jedan Ognjena Ožegovića, u međuvremenu poslatog na pozajmicu Arsenalu iz Tule), te su morali da pomažu vezisti, s tim da se ni oni nisu baš proslavili, jer su po dvaput precizni bili Danilo Pantić i Goran Zakarić, a jednom Marko Janković i Đorđe Ivanović, dok je čak i iz poslednje linije stizao doprinos u vidu pogodaka desnog beka Nemanje R. Miletića (dva) i štopera Svetozara Markovića (jedan). To je to. Za 12 kola.

Koliko se Partizan survao napadački pokazuje presek stanja u poslednjih deset godina, gde se je uvek dobacio makar do kote 20, a otkako se igra Superliga Srbije (od razdvajanja Crnogoraca, 2006), samo u uvodnoj sezoni dao je manje od 20. Svaki sledeći put daleko više za 12 kola.

Ili, kako sad bajkovito, iz navijačkog ugla, deluje sezona 1999/2000, sa ravno 111 golova na njenom koncu, kad su kod trenera Miodraga Ješića pucalo iz svih oružja. Ruku na srce, i ostalo bez trofeja. Da ne idemo toliko daleko: imao je lane Partizan Leandrea Tavambu, sezonu pre Leonarda da Silvu i Uroša Đurđevića, one tamo Valerija Božinova, te krila poput Andrije Živkovića i Abubakara Oumarua, svi učinkovitiji nego pojedinci iz sadašnjeg kadra.

Od crno-belog tima trenutno su efikasniji Crvena zvezda (33), Čukarički (23), Radnički iz Niša (22), pa čak i novosadski Proleter (16) i zaista deluje poražavajuće po ekipu šampionskih ambicija da je u toj kategoriji „šije“ debitant u Superligi. Što nameće pitanje da li su studiozno birani napadači, postoje li alternative i kako se radilo u prethodnih nekoliko prelaznih rokova ne samo na dovođenju špiceva, nego i fudbalera koji bi trebalo da im budu podrška. Nije li, na primer, zabrinjavajuće da Zoran Mirković, u situaciji kad juri pobedu nad Spartakom, ne izvršio treću izmenu? Može biti da, praktično, nema koga još da uvede osim Nemanje Nikolića i kad se okrene ka klupi ne vidi igrača sposobnog da promeni tok utakmice?

Ako je odgovor na prethodno pitanje potvrdan, ispašće da su imali pravo oni koji su letos tvrdili da problem nije u Miroslavu Đukiću, niti sad u Zoranu Mirkoviću, već na višim instancama. Tačnije, da je pogrešno odrađena selekcija tima. Ne samo pre nekoliko meseci, nego i prošle zime i leta 2017, jer otkako su otišli Leonardo i Đurđević kao da je presušio golgeterski izvor u Humskoj. Kao da nema ko da trese mreže u nizu.

Baš kao u jesen 1984, kad je Vladimir Stojković imao tek nekoliko meseci, Saša Ilić sedam godina, a nijedan od ostalih Partizanovih fudbalera nije bio ni rođen.

U SUPERLIGI SAMO JEDNOM ISPOD KOTE 20

Koliko je neubedljiv pred protivničkim golom sadašnji sastav Partizana može se zaključiti i na osnovu prgleda učinak u prvih 12 kola otkako postoji Superliga Srbije. Nijednom crno-beli nisu bili ovako jalovi.

Konkretno: u jesen u 2017 postigli su 25 golova u sadašnoj fazi šampionata, a unazad to izgleda ovako: 20 (2016), 25 (2015), 29 (2014), 24 (2013), 37 (2012), 28 (2011), 27 (2010), 25 (2009), 22 (2008), 26 (2007) i 17 (2006).

Partizan pred Asvel: Samo su spletom okolnosti u šestom šeširu!

„U stanju smo da ponovimo neke od dobrih igara ove sezone“, kaže Novica Veličković

Partizan pred Asvel: Samo su spletom okolnosti u šestom šeširu

Dve pobede pred Grobarima, pa tri poraza u gostima. Ona dva u ABA ligi, od Mornara i Krke, posebno bolna, zbog čega u Partizanu veruju da je došlo vreme za povratak na trijumfalnu stazu, a prva šansa se crno-belima ukazuje u utorak, u Pioniru, protiv Asvela u trećem kolu Grupe C Evropkupa (19.00, TV Sportklub 1).

Ekipa Nenada Čanka je dosad poražena na gostovanjima Trentu i Valensiji, ali joj slavlje nad ruskim Zenitom ostavlja objektivne mogućnosti da se domogne naredne runde. Prilika bi bila daleko veća ako bi u Beogradu pali i Francuzi, u vlasništvu legendarnog Tonija Parkera.
„Veoma važna utakmica za obe ekipe. Može dosta da donese po pitanju plasmana u narednu fazu Evrokupa. Asvel je tim koji se zbog spleta okolnosti našao u šestom šeširu, inače, spada među kvalitetnije ekipe u ovom takmičenju. Fizički je jak, imaju dosta iskusnih igrača koji u trenutku mogu da na terenu naprave razliku. Što se nas tiče, dobar rezultat bi nam višestruko značio i daćemo sve od sebe da kroz 40 minuta košarke do njega i dođemo“, predočio je očekivanja Nenad Čanak, trener Parnog valjka.

Crno-beli su svojevremeno četiri puta igrali sa Asvelom u Evroligi, obe ekipe imaju po dve pobede, iz po brejk u gostima.
„Svesni smo kvaliteta protivnika i toga šta je potrebno da uradimo ukoliko mislimo da ih savladamo. Verujem da smo u stanju da ponovimo neke od dobrih igara iz ove sezone i da pred našim navijačima zabeležimo važnu pobedu“, dodao je Novica Veličković, kapiten Partizana.

недеља, 21. октобар 2018.

Štoperi Partizana: Loše, mora da se igra drugačije

Valijente i Marković saglasni šta mora da se popravi

Štoperi Partizana: Loše, mora da se igra drugačije

Nije se proslavio Partizan u prvoj poseti Kuli posle pet i po godina. Samo je bod doneo sa gostovanja nominalnom domaćinu Spartaku, pa je posle 12. kola tek četvrti na tabeli Superlige. Daleko od priželjkivanog mesta.



Između ostalog i zbog još jednog bledunjavog izdanja, za koje opravdanje nema ni Zoran Mirković, ni njegovi fudbaleri.
„Nismo ušli u utakmicu kako valja. Tim mora od prvog minuta da pokaže želju za pobedom. Pričali smo u pauzi, posle prvog poluvremena, da tako ne može da se igra, jer nam je rival pokupio sve „druge lopte“ i stvarao šanse. Nismo bili agresivni. U drugom delu ekipa je pokazala koliko želi pobedu, stovorili smo dosta prilika, ali ih, nažalost, nismo iskoristili. Moramo da treniramo i unapredimo taj detalj“, samokritičan je Mark Valijente.

Njegov parnjak iz srca odbrane, Svetozar Marković takođe je meč sa Plavim golubovima (0:0) podelio na dva različita dela.
„Loše smo ušli u utakmicu, nismo bili čvrsti u duelima celo prvo poluvreme, to nas je koštalo tri boda. U drugom poluvremenu smo se probudili, imali tri, četiri šanse, nismo uspeli da ih iskoristimo. Nismo zbog umora i reprezentativnog odsustva mnogih loše ušli u utakmicu, već smo izgubili nekoliko duela na početku i čitav prvi deo pravili greškice. Potrudićemo se da to ispravimo i pobedimo sledeću utakmicu“, rekao je mladi defanzivac.

Mirković: Minuti prolaze, ništa ne radimo...

Trener Partizana razočaran rezultatom u Kuli, Predrag Rogan kaže da je Spartak zasluženo stigao do boda

Mirković: Minuti prolaze, ništa ne radimo...

Samo jedna pobeda na poslednje četiri prvenstvene utakmice. Jeste bio u tom nizu i večiti derbi, ali kao da je kvalitetno izdanje u 158. sudaru sa Crvenom zvezdom kontra uticalo na fudbalere Partizana, koji su posle toga savladali samo Voždovac (4:0), a sa dva gostovanja doneli dva pobeda.

Malo za ambicije kluba koji planira da bude konkurentan u šampionskoj trci, a posle današnjeg remija sa Spartakom u Kuli ima čak devet bodova manje od lidera na tabeli i igru koja ne obećava mnogo toga dobrog.



Zato je i razumljivo razočaranje Zorana Mirkovića.
„Prvo poluvreme smo protraćili bez igre i potrebne agresije. U drugom je bilo mnogo bolje, ali nismo uspeli da postignemo gol i mogu da kažem da sam malo razočaran što nismo dobili utakmicu“, predočio je posle meča popularni Bata.

Parni valjak je u Kuli zastao (0:0), a poraznije od rezultata je način igre koja je bila takva da su sve situacije za gol bile zapravo polušanse, a nijedna zicer.
„Prolazili su nam minuti, ništa nismo radili, Spartak je igrao dobro, imao je i priliku, penal... Jednostavno, nismo bili onakvi kakvi bismo morali da budemo“, dodao je Mirković, koga u naredna tri gola očekuju dueli sa Napretkom i Vojvodinom u Humskoj, kao i gostovanje Čukaričkom.


Za razliku od Mirkovića, njegov kolega Predrag Rogan zadovoljan je bodom, iako su Subotičani možda mogli i do tri, da je Bojan Čečarić bio precizan sa 11 metara.
„U najavi utakmice rekao sam da je Partizan favorit, a da moji momci imaju obavezu da pokažu da poseduju potencijal veći nego što to tabela pokazuje. Zasluženo smo uzeli bod. Možda ostaje žal za promašenim penalom, ali to je sastavni deo fudbala. Idemo dalje, prvenstvo se tek zahuhtava. Imamo obavezu da pokušamo da Spartak što pre približimo gornjem delu tabele“ najavio je Rogan.

Stojković je zaradio dnevnicu! Gde su bili ostali Partizanovi igrači danas?

Remi bez golova u Kuli, Spartak propustio šansu sa penala - 0:0

Stojković je zaradio dnevnicu! Gde su bili ostali Partizanovi igrači danas?

Kakav fudbal – takav rezultat. Malo za Partizan s obzirom na očekivanja, malo i za Spartak, imajući u vidu zicer sa 11 metara, međutim, kakva je predstava bila u Kuli najprikadnije bi bilo da i jedni i drugi vrate novac gledaocima u vidu nadoknade „za pretrpljeni bol“ što su morali da gledaju mrcvarenje lopte, jer je u nedeljnom matineu verovatno bilo sadržajnijih oblika društvenog života od utakmice koja je čak ispod nivoa i ove naše Superlige – 0:0.



Sporo, bez ritma, bez akcija za pohvalu, bez smisla za organizaciju napada (važi i za jedne i za druge), a sa dosta opstrukcije, faulova, alibi pasova. A kad lopta ide unazad umesto napred, možete misliti na šta je ličio duel 12. prvenstvenog kola u kome Subotičani mogu da žele što nisu iskoristili jedanaesterac, a osvajač Kupa Srbije što inicijativu u drugom poluvremenu nije mogao ili znao kako da pretvori u pogodak vredan zadržavanja priključka sa liderom na tabeli. Ovako, tim Zorana Mirkovića je pao čak na četvrto mesto (pobedama u ovoj rundi ga prestigli Čukarički i niški Radnički), trećim remijem u poslednje četiri ligaške utakmice uvećavši zaostatak za Crvenom zvezdom na čak devet koraka. A još nije ni kraj prvog kruga..

Još mogu crno-beli da budu srećni što su sa stadiona „Milan Sredanović“ doneli i taj jedan bod. Na njemu da zahvale Vladimiru Stojkoviću, po ko zna koji put talismanu, jer je u 32. minutu ukrotio udarac Bojana Čečarića sa bele tačke, potvrdio da je specijalista za jedanaesterce i obnovio polemiku da li je za tim šampionskih ambicija dobro da mu golman opet bude najbolji pojedinac na terenu. On bar nešto uradi, konkretan je, potvrdio je to u nadoknadi ukrotivši i pokušaj rezerviste Dunđerskog, vanrednim odbranama doprinosi rezultatima tima, koji u polju nije imao igrača sposobnog da preuzme odgovornost, napravi šansu ili je realizuje.

Njegov kolega na suprotnoj strani Miloš Ostojić nije imao toliko posla iako, niti su pretnje Rikarda u prvom delu bile toliko opasne, ali je uspeo da zaustavi sve što je išlo ka njemu i potpiše se ispod remija u kome je špic sa Zelenortskih Ostrva u nastavku propustio najbolju šansu na utakmici...

SPARTAK-PARTIZAN_22.jpg

SPARTAK-PARTIZAN_17.jpg

SPARTAK-PARTIZAN_16.jpg

SPARTAK-PARTIZAN_15.jpg

SPARTAK-PARTIZAN_12.jpg

SPARTAK-PARTIZAN_08.jpg

SPARTAK-PARTIZAN_07.jpg

SPARTAK-PARTIZAN_03.jpg

SPARTAK-PARTIZAN_01.jpg

Ostali crno-beli ni toliko. Jedno veliko ništa. Okolo, naokolo, pa pas unazad. Nekom drugom. I tako celo prvo poluvreme. U drugom tek za nijansu bolje, agresivnije, žuistrije, otuda pritisak oličen u šutevima Danila Pantića, Marka Jankovića, pa i desnog beka Nemanje R. Miletića. Nije vredelo.

Pretposlednji tim na tabeli se, utisak je, lako odbranio. A mogao je i do celog plena da Čečarić nije traljavo pucao sa 11 metara ili da su puleni Predraga Rogana u nekim situacijama, kad bi krenuli u kontru, birali jednostavnija rešenja. Ovako mogu samo da protestvuju što Aleksandar Vasić nije dosudio još jedan penal, posle duela Vladimira Stojkovića i Nemanje Tekijaškog. Sve ostalo – za zaborav.

SUPERLIGA SRBIJE, 12. KOLO

SPARTAK ŽDREPČEVA KRV – PARTIZAN 0:0

Kula
Stadion „Milan Sredanović"
Gledalaca: oko 2.500
Sudija: Aleksandar Vasić (Novi Žednik)
Žuti kartoni: Tekijaški, Milošević, Ćalasan, Marčić, Torbica (Spartak), Šćekić (Partizan)

SPARTAK ŽDREPČEVA KRV: Ostojić – Tekijaški, Ćalasan, Kerkez, Milošević – Marčić, Šimura, Glavčić (od 68. Vukčević) – Čečarić, Obradović (od 78. Torbica), Denković. Trener: Predrag Rogan.

PARTIZAN: Stojković – N. R. Miletić, Marković, Valijente, Urošević – Kosović (od 63. Nikolić), Šćekić (od 46. Zdjelar) – Janković, Pantić, Zakarić – Rikardo. Trener: Zoran Mirković.

Čovek je čudo! Penal je najbolja šansa, osim u jednom slučaju...

..ako je na golu Vladimir Stojković

Čovek je čudo! Penal je najbolja šansa, osim u jednom slučaju...

Po ko zna koji put... Već polako postaje neizbrojivo. Vladimir Stojković ponovo je spasao Partizan. Šta je uradio? Pa odbranio penal, šta ste mislili?! Pre neku nedelju u Novom Sadu, protiv Proletera, danas evo opet u Vojvodini, samo u Kuli protiv Spartaka. Bojan Čečarić smogao je hrabrosti da postavi loptu na belu tačku i pogleda u oči najboljeg srpskog golmana, ali brzo će ga ona izdati. Zalet, šut - Stojke hvata živu. Partizan je živ. 



A kome je sve Vladimir Stojković odbranio penal u karijeri... Čečarić je samo jedan u nizu onih koji će ostati u očaju posle "duela" sa iskusnim golmanom. Pre njega neka mnogo velika imena nisu uspela da prevare golmana Partizana sa 11 metara. Pa ako je za utehu Čečariću da se prisetimo: Kasano, još dok je Stojke nosio dres Zvezde, Podolski na Mundijalu u Južnoj Africi, Aršavin u Ligi šampiona, Zvezdin Evandro, Danijel Ager, Ves Hulahan. Od domaćih igrača pomenimo samo neke pre Čečarića: Mirosavljev, Beljić, Damjanović... 

Parnom valjku prija Kula!

Može li ono što je bilo protiv Hajduka da se ponovi u sudaru sa Spartakom?

Parnom valjku prija Kula

Umeo je minulih sezona Partizan da se „zagrcne“ protiv Spartaka, prošle jeseni nije ga pobedio u jesenjem delu prvenstva na svom stadionu, godinu pre toga 2:1 u Novom Sadu, decembra 2013. Subotičani su izbacili crno-bele iz Kupa Srbije, međutim, ako je suditi na osnovu učinka posle 11 superligaških kola teško je poverovati da bi mogli da zaustave Parni valjak ove nedelje (13.00, TV Arenasport 1).



Tim pre što crno-beli igraju sve bolje u poslednje vreme, stabilizovali su se posle avgustovske smene Miroslava Đukića, deluju disciplinovanije na terenu, a od eliminacije od Bešiktaša niko ih nije pobedio. Ruku na srce, osim večitog derbija i poslednjeg okršaja sa Voždovcem, nisu to bile ni neke bog zna kakve partije tima Zorana Mirkovića, ali bi i jedna rutinska, po svemu dosad viđenom, trebalo da bude dovoljna za obaranje Plavih golubova. Iako i oni znaju da zaprete na šra upozorava popularni Bata.
„Dosta bodova je Spartak izgubio usled velikog broja primiljenih glova u poslednjih pet minuta utakmica. Poseduje kvalitet, čvrsta je i visoka ekipa, ima interesantnog špica, Bojana Čečerića, visok momak, nezgodan za čuvanje, lucidan... Uz to, bokovi su brzi, centarhalfovi visoki. A Noboru Šimura je odličan igrač, motoričan, svugde ga ima. Kako god zamrznete sliku – tu je, u pritisku. Kao da je dupliran ili tripliran“, označio je Mirković japanskog vezistu kao jednu od najvećih prepreka svojoj ekipi.

S druge strane, meč se ne igra u Subotici, već u Kuli (dok Spartak ne završi rekonstrukciju svog stadiona), gde Partizan u prošlosti imao dosta uspeha i na 16 utakmica protiv Hajduka slavio čak 13 puta, uz dva remija i jedan jedini poraz, što dovoljno ilustruje koliko mu taj ambijent i teren „leže“. Osim toga, Spartak ima očiglednih problema sa realizacijom otkako je kao prioritetnim označio učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope, pa je na 11 ligaških utakmica dao samo šest golova.
„Očekuje nas teška utakmica protiv jakog protivnika. Cilj je da se prikažemo u najboljem svetlu i da damo sve od sebe kako bismo ostvarili dobar rezultat, po mogućnosti - priredili iznenađenje. Ako budemo igrali kako najbolje umemo, pozitivan ishod neće izostati“, nada se, makar remiju, Bojan Čečarić, strelac tri gola ove sezone, od toga dva u kvalifikacijkama za Ligu Evrope.

Projektovani sastavi

SPARTAK ŽDREPČEVA KRV – PARTIZAN, 13.00 (TV Arenasport 1)

Kula
Stadion „Milan Sredanović
Sudija: Aleksandar Vasić (Novi Žednik)

SPARTAK ŽDREPČEVA KRV: Ostojić – Tekijaški, Ćalasan, Kerkez, Milošević – Marčić, Šimura, Glavčić – Čečarić, Obradović, Denković. Trener: Predrag Rogan.

PARTIZAN: Stojković – N. R. Miletić, Marković, Valijente. N. G. Miletić – Zdjelar, Šćekić – Janković, Pantić, Zakarić – Rikardo. Trener: Zoran Mirković.