недеља, 14. фебруар 2016.

Vujošević: Tražim mir u sebi i buru na terenu


Ipak nije stavljena tačka na crno-beli svet. Nisam razgovarao sa Džikićem, a u Limož bih doveo Marinkovića koji ima veliki potencijal - priča Vujošević




NIJE život jednosmerna ulica. Postoji reciprocitet uzimanja i davanja, ljubavi i mržnje. Pametan čovek oseti šta je ispod površine.
To, u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti", kaže naš proslavljeni košarkaški trener Duško Vujošević, koji je sada čudo počeo da pravi i u Limožu. Ceo grad mu kliče, pozdravljaju ga na ulici, već ga slave kao heroja. Za kratko vreme prešao je put čoveka koji je na mala vrata otišao iz Partizana, kluba s kojim je nanizao velike uspehe, do novih profesionalnih radosti.
Jeste li očekivali ovako sjajan početak?
- Iskreno, nisam! Kada sam dolazio, nismo postavljali ciljeve. Klub se tada nalazio na 11. mestu u francuskoj ligi i sa te pozicije ne može da se očekuje bogzna šta. Pokušavam da što pre uspostavim sistem u ekipi koja je bila dosta zapuštena. Smena trenera je već nešto što pokreće tim. Sigurno su i igrači imali motiv da se dokažu. Pojavila se i sreća, koja je u sportu obično nečim zaslužena. Sve se to poklopilo. Krenulo je dobro, sada to treba održati.
Hoćete li vratiti Limož na stare staze evropske slave?
- Svestan sam limita i slabosti, kako tima, tako i sopstvenih. Igrači nemaju zadovoljavajuće radne navike. Ja ne znam jezik, ne poznajem dobro ligu, nemam do kraja uvid u snagu konkurenata. Ali moje ambicije su velike. Ako nešto misliš da možeš da uradiš, onda si, u principu, u stanju i da to ostvariš. Mislim da možemo da se vratimo na staze trijumfa.
Kako ste proveli međuvreme?
- Dosta teško sam podneo period dok sam bio bez košarke, od septembra do januara. Imam šećernu bolest i da bih mogao da živim, svako veče moram da se ubodem iglom i sebi dam insulin. Shvatio sam tada da mi, na neki takav način, skoro neophodan za život, nedostaje i dnevna doza košarke. Mimo para koje se njome zarađuju, i slave koju ona donosi, košarka mom životu daje smisao i osećaj korisnosti.

U čemu je razlika biti trener Partizana i Limoža?

- Poslednje tri godine u Partizanu nisam primio ni petinu sume iz ugovora. I ta petina je bila neravnopravno raspoređena. Zaista bih bio socijalni slučaj da pre toga nisam imao ugovor u Rusiji. Još je veći problem kad radite s igračima koji nisu plaćeni. Sve vreme sam pokušavao da okrenem priču na to da od toga ne treba da prave alibi, da treba da imaju obavezu, a da će pare stići pre ili kasnije, na ovom ili nekom drugom mestu. Takvih problema u Limožu nema.

Ostalo pogledajte na ovaj link : http://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:590891-Vujosevic-za-Novosti-Trazim-mir-u-sebi-i-buru-na-terenu

Нема коментара:

Постави коментар