недеља, 04. март 2018.

INTERVJU - Bondža Si: Šta mi je rekao Boris Dalo, zašto Ronaldo i Ajverson, koliko volim PSŽ i kako će Partizan do titule

Francuz prvi put opširno govorio o razlozima dolaska u Humsku, poverenju navijača, osvajanju Kupa u Nišu, braći košarkašima, koledžu...


Nekada deluje kao čovek od gume, a nekada kao Spajdermen.
Za samo šest nedelja provedenih u Partizanu Bondža Si je stekao poverenje navijača i izborio se za produžetak ugovora do leta sledeće godine. Momak poreklom iz Malija, inače rođeni Parižanin, bio je jedan od najzaslužnijih što je Partizan trijumfovao na završnom turniru Kupa Radivoja Koraća i u Nišu osvojio prvi trofej posle četiri godine.
Došao je nekoliko dana pre završetka prelaznog roka iz atinskog AEK-a gde je odigrao samo šest mečeva, kaže da se nije dvoumio kada je dobio poziv Partizana.
„U Grčkoj su navijači temperamentni, ne kao ovde. Ukazala mi se prilika da igram, a to nisam imao u Atini. Nisam hteo baš bilo gde da odem, već u neki klub koji ima dobar projekat. Tako je Partizan ispao savršen izbor“, rekao je Si u intervjuu za MOZZART Sport.

Imao je krilni košarkaš i dobrog „savetnika“ pre nego što je doputovao u glavni grad Srbije.
„Znao sam za evropske uspehe i, naravno, navijače Partizana. Boris Dalo mi je prijatelj. Pričao mi je kako je sve kao jedna velika porodica. U Grčkoj je drugačije. Čim sam stigao u Partizan, osećao sam se prijatno, svi su me odmah lepo prihvatili. Stalno su me pitali da li mi treba pomoć“.


Trijumf u kupu došao je kao iznenađenje i za deo navijača Partizana, jer su crno-beli bili prilično bledi u Jadranskoj ligi.
„Iskustvo iz Niša svodi se na to da smo igrali jedni za druge tokom celog turnira. To se stvarno osetilo od prvog meča u četvrtfinalu. Takav pristup nam je pomogao i u finalu. Čak i kad se Zvezda vratila u toj utakmici, uspeli smo da odbijemo njihov napad i stignemo zasluženo do trofeja“.

Partizan je u prvom poluvremenu finala sa Crvenom zvezdom odigrao možda najboljih 20 minuta u poslednjih nekoliko godina. Si navodi da se ekipa osećala kao da u svakom trenutku ima kontrolu nad dešavanjima na terenu.
Prvo poluvreme je maltene bilo perfektno. Ali u košarci je uvek tako, imate seriju vi, pa protivnik. Znali smo da će da se vrate. Ipak, držali smo se zajedno igrali kao tim, žrtvovali se. Čak i kad su nam prišli na tri poena, kontrolisali smo utakmicu. A pogodili smo kad je trebalo“.


Si je rekao da mu je posebno drago zbog uspeha u Nišu, jer je u prvom delu sezone na neki način tavorio u redovima atinskog AEK-a.
„Osećaj je bio sjajan na kraju. To mi je drugi trofej u profesionalnoj karijeri. Na koledžu sam uzeo tri pehara u četiri godine i navikao se na to. Prsten, medalje, nevažno. Sve su to trofeji... Ovo mi je najdraži trofej, jer sam došao iz Grčke gde sam bio u teškoj situaciji. Drago mi je što sam iskoristio šansu u Partizanu“.


Duel u finalu kupa bio mu je drugi derbi sa Crvenom zvezdom otkako je stigao u klub iz Humske. U prvom je prilično glatko izgubio u duelu Jadranske lige.
Najviše me je u derbiju oduševila atmosfera. Bila je sjajna, pogotovo u kupu, jer su bili i naši navijači u Nišu. Oni su nas pogurali do uspeha. Volim da igram u takvoj atmosferi“.


Sija je ta atmosfera, kao i mnoge strance koji su ranije dolazili ovde, podsetila na igranje na američkim koledžima. Kaže da je to nešto najpribližnije onome što prave srpski navijači. Naš sagovornik, inače, igrao je za univerzitet Nju Meksiko Stejt.
„Ludo je i na koledžu, tamo su nam najveći rivali bili UTEP, Nju Meksiko i Juta Stejt. Kad smo igrali protiv njih uvek je sve bilo krcato. U Albukerkiju protiv Nju Meksika je dolazilo i po 17.000 ljudi. Svi znaju sve o tvom životu, pevaju, viču, nose transparente“.


Inače, Si tvrdi da mu najviše u ekipi pomažu kapiten Novica Veličković i Strahinja Gavrilović. Opšti je utisak da je njegovim dolaskom Partizan konačno dobio čoveka koji će da „zategne“ odbranu.
Ustanovili smo neka pravila u odbrani, ne znam kako je bilo pre nego što sam došao. Trudimo se da radimo dobre stvari, probamo što manje poena da primimo. Svestan sam da je igra u odbrani moja jača strana, verujem da na tom polju mogu dosta da uradim. Stvarno se trudim i ja i cela ekipa“.


Osvajanjem domaćeg trofeja, Partizanove ambicije su porasle, pa uprkos lošim partijama na Jadranu i izostanku iz plej-ofa regionalne lige, navijači očekuju da ekipa ozbiljno napadne trofej u Superligi. I svi već sada očekuju nove okršaje sa Crvenom zvezdom.
Uradićemo sve da osvojimo trofej, igramo uvek da pobedimo. Moramo pre svega da radimo na sebi, idemo meč po meč i ostanemo fokusirani. Nikad se ne zna, košarka je lud sport, ali, naravno to finale svi očekuju“.


Dok je govorio o košarkaškim temama, Si je povremeno bacao pogleda na televizor u kafiću kojem smo vodili razgovor. Razlog - snimak utakmice Pari Sen Žermena i Olimpika iz Marselja.
To je bila laka pobeda u kupu Francuske (ha-ha). Inače, ja sam navijači PSŽ od malih nogu. Navijao sam za njih oduvek, a ne kao dobar deo onih koji su počeli da bodre PSŽ tek kada su u klub došli lova i gomila skupih pojačanja, objasnio nam je košarkaš Partizana.

Nastavio je da priča o fudbalu.
Sećam se prvog puta kada sam otišao na Park prinčeva, igrao je Ronaldinjo. Ali, Kristijano Ronaldo mi je omiljeni igrač. Volim i Real, ali sada u Ligi šampiona, naravno da navijam za PSŽ.


Da li se nadaš i prolasku u četvrtfinale uprkos porazu od 1:3 u prvom meču u Madridu?
Ma, biće dobro i bez Nejmara. Uostalom, Real ove sezone prima dosta golova. I pobeda od 2:0 biće dovoljna za četvrtfinale“, predočio je Si, a ukoliko verujete da je taj scenario moguć kvota na pobedu Svetaca baš pomenutim rezultatom.

Evidentno je da je Si momak koji baš voli sport, a kaže oprobao se na raznim terenima.
Kao klinac sam igrao fudbal i bejzbol, a oprobao sam se i u atletici. U mom kraju u Parizu smo imali teren za teren košarku, bejzbol i rukomet. Ali rukomet nisam nikad igrao“.


Upravo je fudbal bio Sijev omiljeni sport u detinjstvu, a za košarku se odlučio zbog trojice starije braće. Najstariji Amara (36 godina) igra za Monako, srednji Mamadu (34) je član Meca, a treći brat koji se isto zove Mamadu (32) nastupa za Brisak.
Najviše sam igrao fudbal, kasno sam počeo da treniram košarku. Imam tri brata košarkaša, svi su profesionalci i stariji od mene. Išao sam sa njima na teren i u početku stajao pored i gledao. Svidelo mi se, pa sam rekao zašto da ne probam. I probao sam, krenulo me je. Igrao sam sve više i više.

Već sa 14 godina je napustio Pariz i otišao u Bezanson, a odande u Gran Kanariju. Usledila je godina u američkoj srednjoj školi Stounridž, pa četiri godine na univerzitetu Nju Meksiko Stejt.
Koledž je bez dileme najbolje iskustvo, ne može ni sa čim da se poredi. Osvojili smo tri titule za četiri godine. Više sam se zabavljao na koledžu, i sada je zabavno, ali tamo je bilo još bolje. Igraš sa istim momcima nekoliko godina, napravite porodičnu atmosferu. Kad si profesionalac, tim se menja svake godine. Na koledžu nema pritiska, samo igrate i dobro se zabavljate.


Jaka je košarkaška konkurencija u porodici Si. A ko je najbolji među braćom?
U profesionalnoj karijeri sam igrao samo protiv najstarijeg. Dobio sam ga kada je bilo važno, u plej-ofu. U ligaškom delu me je zgazio, ima skor 8-0. Igrali smo „Amera“ non-stop kad smo bili klinci. Inače, svakog leta igramo zajedno u timu, na K54 turniru u Parizu. Da ne sudim ko je bolji, ali najstariji brat ima više titula od mene. Zasad“.


Si kaže da nije imao previše košarkaških idola kada je bio klinac, ali ih je pažljivo birao.
Prvi je bio Alan Ajverson, zatim Kobi, Džordan, Durent... Nemam ih mnogo, ali su dobri, ha-ha-ha“.

A kada smo kod titula, Partizanov krilni košarkaš je jasan šta mu je cilj i želi da ga ostvari što pre.
Hoću da osvojim šampionsku titulu. To je ipak glavni trofej. Mora da se radi na tome da se ova želja ispuni“.

Poruka za navijače?
"Nastavite da nas podržavate, pomažete i motivišete da budemo i bolji nego što jesmo".

Šansu za to imaće već večeras kada u halu Pionir stiže drugoplasirana Budućnost u 25. kolu Jadranske lige. A za Bondžu Sija i saigrače to će biti novi dobar test da se vidi da li probuđeni optimizam posle Niša mogu da nadograde pobedom nad još jednim jakim rivalom.

Нема коментара:

Постави коментар