понедељак, 05. март 2018.

Veličković: Tresao sam se kad me je Dule vodio na konferencije! Ovde ako izdržiš, postaješ igrač

Kapiten crno-belih sumirao 400 utakmica u dresu Partizana


Novica Veličković odigrao je kao u transu i bio najzaslužniji za pobedu Partizana protiv podgoričke Budućnosti u Jadranskoj ligi.
I, iako taj trijumf nije imao rezultatski značaj za crno-bele jer su se oprostili od plej-ofa, predstavljao je važnu "vitaminsku bombu" za dodatno podizanje samopouzdanja u Partizanovom košarkaškom organizmu. A došao je posle trijumfa u Kupu Radivoja Koraća gde su crno-beli pokazali da u njima ipak ima snage za borbu do kraja sezone u svim takmičenjima.
"Drago mi je da smo nastavili seriju. Nije svejedno biti peti ili osmi. Nismo ušli u plej-of, ali smo bar sada odigralo onako kako treba. Večeras smo imali sramno prvo poluvreme i tu mislim samo na igrače. U suštini smo sve spremili, ali to na teren nismo izneli. Drugo poluvreme je bilo zaista izvanredno", rekao je novinarima kapiten crno-belih koji je Đetićima spakovao 28 poena uz samo jedan promašaj iz igre.

Da li posle pobede protiv Budućnosti i prethodno Zvezde u Kupu Radivoja Koraća postoji još veća žal što Partizan neće igrati plej-of na Jadranu?
"Otkad je Čanak, došao tolika mi je tenzija... Sve nešto pokušavaš da vratiš izgubljeno. Suština je da ne ulaziš ti u plej-of ako dobiješ dve, tri ekipe koje su u vrhu. To se dobija na mečevima sa ekipama koje ne smeš da potceniš i od kojih si bolji. Mi smo ove sezone pogubili četiri, pet, šest puta. Mornar je zasluženo ušao u plej-of. Momci su odigrali izvanredno, dobili nas ovde".

Da li je ovo jedna od najboljih partija u karijeri?
"Poludeo sam na poluvremenu od načina na koji je lopta ulazila. Trudio sam se da animiram igrače. Ne znam ni koliko sam dao, ni šta sam dao. Važno mi je da smo dobili i da je atmosfera u hali bila dobra. Uživam kad pobeđujem i kad je atmosfera prava".

Sledi meč poslednjeg kola Jadranske lige sa Cedevitom, a onda i pauza od mesec dana da početka šampionata Srbije. Koliko ta situacija može da utiče na ekipu?
"Pauza je preduga. Meni odgovara zbog nogu, da se ne lažemo. Ali mesec dana ili 40, koliko već. Tako je bilo i pre dve sezone kad sam se vratio. Teško je motivisati igrače, mada taj period prođe relativno brzo, ali se opustiš. To je borba da konstantno držiš tenziju".

Kakav je bio osećaj istrčati na teren prvi put nakon jubileja - 400. odigranog meča u dresu Partizana?

"Neko me je pitao koju bih izdvojio. Ne bi nijednu. Što bi to radio? Svaka utakmica mi znači. Nekad mi ide, a nekad ne. Trudim se da uvek budem 100 posto na terenu. Volim da igram u ovoj hali pred navijačima. Niko nema ovu atmosferu. Ni na običnim mečevima. Ja ih ne biram. Bilo je dosta utakmica i borbi za trofeje".

Da li se sećaš prve utakmice u dresu Partizana?
"Ne sećam se, majke mi. Ali u to vreme me je stalno tukla trema. Nisam znao da pričam sa novinarima. Tresao sam se kad me Dule povede na konferenciju. Nisam znao reč da sastavim. I sećam se da mi je Ćale govorio - sine, nemoj stalno da se diraš po licu, šta ti je? A ja hoću da 'umrem'. Na terenu mi je bilo samo - izađi i bori se. Nisam ni koš gledao. Bilo mi je samo udri, tuci, pa šta ti bog da".

Inače, ni utakmica protiv Budućnosti nije mogla da prođe bez povrede Partizanovog kapitena.
"Iskrenuo sam zglob. Nijednu utakmicu ove sezone nisam završio da mi se nešto nije desilo. Da sam večeras izašao, otekla bi noga i bilo bi gotovo. Trčanjem ga ipak nekako razdrmaš i ostaviš zagrejanog".

Deluje da svi u ekipi sada drugačije reaguju tokom utakmice, na terenu i na klupi, nego što je to bio slučaj u prvom delu sezone.
"Sednemo posle prvog poluvremena i kažemo - ljudi, nemoj da se sramotimo da nam neko opet kaže niste vi za to, kup se desio... Vratili smo se posle minus 18, odigrali borbeno. Podržavamo jedan drugog. Postaju svesniji kako se igra ozbiljna košarka. Oni su mladi, a imaju ozbiljne uloge. Ali to je Partizan. Ovde ako izdržiš, postaješ igrač. Meni je bitno da oni shvate na koji način se igra u Partizanu. Da nije jedino bitno da li si talentovaniji od nekog".


Ali nije samo to. Veličković navodi da pokušava "klincima" da objasni i da su ozbiljno zakoračili u svet odraslih.
"Da je seniorska košarka drugačiji sport u odnosu na juniorsku. To stalno govorim malom Peci. Ovde ti dođe Novica gde krene da te bije, zavrće ruku, a ti ne možeš da se izvučeš. Ja sam imao Miloja, Šuputa, Drobnjaka, Božića, Kecmana. Trebalo mi je vremena. Kad dočekaš, budi spreman i iskoristi šansu."


Kako se generalno osećaš na terenu?
"I ja sam kao i svi ostali. I meni je nekad vruća glava zbog kritike. Čanak kad je došao rekao mi je - ti si Novica i budi Novica. Samo to mi je u glavi. Radi ono što najbolje znaš. Imamo izvanredan odnos. Najbitnije je kad ti neko veruje. Da li sam ja pokretačka snaga Partizana? Najviše bih voleo da neko nastavi da bude pokretač, da ima energije. Ne mogu ni ja stalno". 

I priznaje na kraju, da i dalje voli da se oseća važnim na terenu.
"Nikad u karijeri nisam mogao da podnesem da budem sporedan igrač. Uvek sam se trudio da budem među dva tri bitna igrača na terenu. I to mi je Nenad stavio do znanja i pre njegovog prvog treninga",zaključio je kapiten Partizana.


Нема коментара:

Постави коментар