петак, 13. јул 2018.

Rešenje za hroničan problem Partizana: Bek kakav se čekao od 2007. godine

Zlatan Šehović oduševio na debiju, ali – šta sve mora da radi ne bi li izrastao u fudbalera kakav je škola poslednji put podarila u liku Ivana Obradovića?

Rešenje za hroničan problem Partizana: Bek kakav se čekao od 2007. godine

Običan dan u kancelariji, rekli bi Englezi. Jeste bilo mučenja, jeste i sporog ritma, no pamtiće se samo rezultat, uz utisak da se početak nove Partizanove avanture može podvesti pod rutinu. Jedan novi napadač je iznudio penal, drugi dao gol, tandem stranaca ono malo posla u odbrani odradio dovoljno dobro, međutim, posle Nikšića u drugom planu su i Nemanja Nikolić i Rikardo Gomeš i Gabrijel Enake i Mark Valjente. Sve ih je zasenio – Zlatan Šehović.

Najmlađi, a najbolji. S nepunih 18 godina, tek promovisani biser omladinske škole pokazao je kako bi trebalo da igra i ponaša se levi bek Partizana. Uz ogradu da je to samo Rudar, da je tek prva zvanična utakmica, da ga valja videti kako reaguje pod pritiskom, sveži profesionalac (pre tri dana potpisao do 2021) je pod Trebjesom nacrtao model od kog ne bi smeo da odstupa kad na programu budu zahtevniji mečevi nego što je, ruku na srce, malo jača provera protiv osrednjeg crnogorskog ligaša.

Partizanovce može da raduje nagoveštaj što je Šehović sve prikazano tokom priprema u Sloveniji preneo na prvu zvaničnu utakmicu. Ako se s njim bude pravilno radilo možda klub iz Humske 1 dobije – konačno – levog beka za nekoliko godina. Na takvu privilegiju čeka još otkako je Miroslav Đukić za vreme prvog mandata (2007) u seniorski tim lansirao takođe tinejdžera Ivana Obradovića, a potonji reprezentativac ostao poslednji primer momka koji je uspešno prošao sve razrede školovanja i dokazao se kao levi bek kog istovremeno cene struka, navijači i sportska javnost. U međuvremenu, pokušavao je Partizan da promoviše Aleksandra Lazevskog, Stefana Aškovskog, Nemanju Petrovića, Miroslava Bogosavca, ali ni oko jednog nije postojao konsenzus da je rešenje koje garantuje uspeh. Ne svojom krivicom, jer je bilo i nestrpljenja trenera, uticaja sa strane, pa su iz različitih razloga svi napustili Topčidersko brdo, a da pritom nisu ostvarili bogznakakve transfere.


Bilo je ideja da se hroničan problem uz levu aut liniju reši dovođenjem sa strane. Defilovali su Džozef Kizito Nikola Leković, Aleksandar Subić, Nemanja G. Miletić, Mohamed el Monir, Nemanja Antonov i Slobodan Urošević. Nije vredelo. Ili se nisu dugo zadržali ili nisu ostavili pečat. Jedino su Marko Lomić (samo godinu dana) i Vladimir Volkov (za četiri sezone) imali pristojan učinak, podsetivši na to šta levi bek u Partizanu mora da radi, ali pre će biti da samo dvojica igrača u periodu dužem od decenije potvrđuju onu tezu o pravilima i izuzecima.

I onda – Zlatan Šehović. Ne iz uvoza, ne sa strane, nego iz sopstvenog resursa. Kretnje, ponavljanja i centaršut samo su neki od atributa koji oblikuju polaznika Partizanove akademije, dovoljni da nagoveste velike domete. Pod uslovom da se s njim radi brižljivo. I da sam ne pomisli kako je asistencijom Sejdubi Sumi na debiju u Nikšiću završio posao. Ne mora da pretura po arhivi, dovoljno je da vidi pored sebe konkurenta za mesto u timu Slobodana Uroševića, ubedljiog tokom januarskih provera na Kipru i pristojnog na debiju sa Viktorijom iz Plzenja, šest meseci kasnije ni u konkurenciji za gostovanje u kvalifikacijama za Ligu Evrope.
„Srećan sam što je Šehović odigrao odličnu utakmicu. Dete je, ima tek 18 godina, ali je pokazao ozbiljnost i velike manire. Izrasta u ozbiljnog igrača. Odigrao je defanzivu odlično, kao i ofanzivu, namestio je gol“, pohvalio je Đukić momka koji je pripreme počeo kao četvrti levi bek, a za mesec dana postao prvi.

Ako se ispostavi da je Partizan dugoročno rešio pitanje na toj poziciji, osim Miroslava Đukića, hrabrog da poletarca gurne u vatru, zasluge će biti pripisane i Milanu Ristiću. Trener Teleoptika je čak devet godina brusio Šehovića, dobro upućeni kažu namerno po ofanzivnim šemama kako bi se Zlatan osećao komforno kad dođe vreme za „transfer“ u prvi tim. Što zasad deluje kao ispravan put. Ristić je do Đukića bio jedini strateg u karijeri momka iz „klase 2000“, a i stariji treneri i igrači kazaće vam koliko je važno u procesu stasavanja držati se jednog kursa. Kako izgleda u ovom slučaju – povoljnog.


Inače, Milan Ristić  je uobličio i talente kao što su Svetozar Marković (već standardan u seniorima), Jovan Kokir (licenciran za Evropu) i Arton Zekaj (nedavno potpisao za Lil, svi pobrojani rođeni 2000), pa ima osnova verovati se da će iz njegove radionice u Zemunelu Partizan dobiti još nekog za prvi tim. Uz nadu da će se u njemu se zadržati, a ne da kao Dušan Vlahović – iako najbolji u toj generaciji - odmah bude prodat Fjorentini.

Bar dve i po godine, koliko je proveo Ivan Obradović...

Нема коментара:

Постави коментар