понедељак, 13. август 2018.

Armin Đerlek u potrazi za brojevima

Ili - šta su pre punoletstva u dresu Partizana radili Jovetić, Ljajić, Marković, Živković...

Armin Đerlek u potrazi za brojevima

Slova su tu. Ako neko – i to ne bilo ko – kaže da u njemu čuči vrhunski talenat onda mu se mora verovati. Pogotovo kad se zna kakve je sve trikove izvodio u mlađim kategorijama. Činilo se, a i dalje mnogima liči, da je fudbaler plemenitog kova, sposoban da potezom reši utakmicu, međutim, zasad nema pored imena Armina Đerleka brojeva kakvi su se očekivali od dana kad je razdužio opremu OFK Beograda i prešao u Partizan.

Nedeljno gostovanje Zemunu (1:0) predstavljalo je jubilarnu 20. utakmicu 18-godišnjeg veziste u crno-belom dresu. Posle nje dobio je pohvale novog šefa struke Zorana Mirkovića kako mu se od svih promena, a napravio ih je čak sedam u odnosu na meč sa Nordsjilandom, svideo baš Novopazarac, ređale su se i pre Batinih slatkorečive reči prethodnog stratega Miroslava Đukića, te kapitena Saše Ilića, što samo znači da u Đerleku vide biser koji bi tek trebalo da zasvetluca. Čim su se takve tri fudbalske veličine saglasile oko umeća jednog od najtalentovanijih fudbalera novog milenijuma (rođenog 15. jula 2000) mora da je momčić stvarno opravdano klupski projekat, dečko na kome će se u bliskoj ili dalekoj budućnosti zasnivati igra, osvajati trofeji, posledično tome i zaraditi ogroman novac.

Samo...

Da bi se to desilo potrebno je da Armin Đerlek, kao kad primera radi Saša Ilić igra jamb, počne da popunjava statističke kolone. Otkako je zimus prekomandovan iz omladinskog u seniorski pogon još nije dao gol. A ima samo jednu asistenciju, pošto se modernom statistikom tako vodi kad igrač izbori penal, kao što je talentovani vezista učinio proletos na susretu sa Radnikom. U međuvremenu odigrao je 20 utakmica. Igra na poziciji stvorenoj da daje ili namešta golove, član je kluba koji u svakoj sezoni cilja trofeje, trebalo bi da neguje ofanzivnu igru i logično je očekivati da uradi više.


Pogotovo ako se ima u vidu da su to „više“ u njegovim godinama – ili čak dok su mlađi bili – radili slični klupski projekti.

Stevan Jovetić je pre punoletstva upisao 12 golova i dve asistencije, nametnuvši sebe kao lidera ekipe koja će osvojiti duplu krunu, Adem Ljajić je pet pogodaka i četiri dodavanja uspeo da stigne čak do predugovora sa Mančester junajtedom, Lazar Marković je učinkom 7/3 sebi utabao stazu ka transferu u Čelsi, Andrija Živković igrao redovno i dobro kod Vuka Rašovića i Marka Nikolića upisavši pet golova i jednu asistenciju, doduše u sezoni bez trofeja, Danilo Pantić imao najskroniji, ali od Đerleka bolji učinak (dva gola, a uz svoje ime četiri utakmice u grupnoj fazi Lige Evrope), dok je Aleksandar Mitrović sa šest preciznih hitaca i upola manje dodavanje trasirao put ka odbrani šampionskih znamenja.

Status Armina Đerleka u odnosu na sve pobrojane dečake je drugačiji utoliko što su svi, od Jovetića do Mitrovića, imali komotniju poziciju. Klub je bio šampion države, uglavnom već u ranoj fazi prvenstva daleko odbegao Crvenoj zvezdi, te je mogao nesmetano da se posvetu guranju dece u prvi plan. Prolazilo je. Sadašnji crno-beli nemaju taj luksuz, u neprestanoj su presiji – često nametnutoj iznutra – imaju objektivno teži položaj u fudbalskoj Srbiji, pa je u takvim okolnostima fudbaleru neospornog talenta (pisali smo o tome posle zimskih priprema na Kipru) teško da se nametne.

A moraće. Što zbog Partizana, da klubu bude lakše u rezultatskom i ekonomskom smislu. Što zbog sebe, da podigne cenu i jednog dana se podiči klubovima kao što su Fjorentina, Čelsi, Benfika i Anderleht. Da tamo Armin Đerlek dopisuje brojeve u kolone kao Saša Ilić kad igra jamb.

Нема коментара:

Постави коментар