четвртак, 16. август 2018.

Mađarska rapsodija: Nismo mi Barselona, igramo kao Atletiko! Kako je Nikolić napravio BUM u Evropi



Komponovao je Franc List “Mađarske rapsodije”, nema koncertne dvorane na svetu gde se njegovo delo nije izvodilo, a ovih dana, kao da ga je inspirisao čuveni autor, udara po crno-belim (a po kojim drugim?) dirkama Marko Nikolić i poput modernog pijaniste svira prepoznatljiu melodiju Lige šampiona.

Čuće se, taj fudbalskom uhu prijemčiv zvuk, već naredne srede kad u Budimpeštu dođe AEK, da se vidi ko bolje razume muziku za elitu, pa da uđe u društvo gde je repertoar toliko bogat da je dovoljno biti samo njegov deo. I uživati. Kao što stanovnici susedne nam države 170 godina posle Listovih uživaju u rapsodijama fudbalskim.


Tri reči bile su podsećanje da nije hteo da se oglašava ni kad je srušio mit o nepobedivosti Ludogoreca, očigledno uveren da može još koju prepreku da preskoči. Uspeo je, Malme je zaustavljen, a projekat “evropski Vidi” dobio precizne konture. Baš onakve kakve su čelnici kluba želeli leta 2017. kad su ga odveli iz Partizana.
“Odjeknuo je ovaj rezultat. Napravili smo senzaciju. U državi vlada euforija, niko nije očekivao da ćemo odmah posle titule da se podignemo do tog nivoa da osiguramo jesen u UEFA takmičenjima. Posebno što ulaganja nisu bila bogzna kakva. Što ne znači da ih neće biti sad, kad se zna da smo u grupnoj fazi, još samo da odredimo da li Lige šampiona ili Lige Evrope”,  sublimirao je suštinu jedan od najpriznatijih srpskih stručnjaka mlađe generacije, posle 1:1 sa Šveđanima u gostima i 0:0 u Felčutu.


Zlobni će reći “lako mu je kad premijer Viktor Orban navija za Videoton”. Promašiće kao što je Markus Rozenberg prebacio gol u nadoknadi, jer je Videoton za 14 meseci Nikolićevog mandata funkcionisao po principu dobre selekcije, a ne zvučnih imena.

ULOG POLA MILIONA EVRA, IGRAČI KAO MAŠINE



Podseća ovo što su Marko i njegovi saradnici napravili na uspeh Aleksandra Stanojevića sa Partizanom 2010, kad je u Ligu šampiona ušao sa 20.000 evra datih za potis Radiše Ilića. A Mađari su se baš “otvorili”, dobacili “čak do 500.000 evra”, koliko je potrošeno na zimske dolaske Bobana Nikolova (100.000) i Ezekijela Hentija (u međuvremenu prodat za 1.500.000 evra), dok su ostali igrači stigli kao slobodni. Što sugeriše da nije u pitanju novac, nego znanje.
“Kazao sam igračima, a onda se te rečenice dokopale vaše kolege, valjda im je interesantna, kako nismo mi Barselona da trošimo, niti da igramo lepršavo, već smo Atletiko Madrid. Naš kvalitet ogleda se u disciplini, borbenosti, taktičkoj zrelosti…”

Da li je uopšte moguće biti toliko uveren u uspeh?
“Moj stručni štab je pripremio poslednja dva dvomeča tako da sam bio spokojan. Osim početka u Bugarskoj i prva tri minuta u Švedskoj, preostalo vreme bio sam ubeđen da prolazimo. Plasman nije dolazio u pitanje, jer su igrači radili kao mašine! Nisam se uplašio ni kod već pomenute šanse Malmea u nadoknadi, jer sam sa Radojem Smiljanićem i Goranom Basarićem nanizao oko 40
utakmica u evrokupovima, naučili smo da vladamo emocijama”.


                      


Mađarski mediji hvale Nikolića, voli ga publika, našao je kopču sa čelnicima (nedavno produžio ugovor), međutim, ništa od toga ne bi bilo da nema podršku iznutra.
“Odnos sa svlačionicom je najvažniji. Imamo tri grupe igrača i svaka je bitna na svoj način. Ne rangiram ih po značaju, da neko ne protumači pogrešno. Prva su naši partizanovci Danko Lazović i braća Šćepovići, Marko i Stefan, a zbog jezika i mentaliteta u toj grupi su i Bosanci Alen i Elvir Hadžić, kao i Makedonac Nikolov. Zatim, tu su “pravi” stranci u liku Brazilca Vinisijusa, Portugalca Stopire i Francuza Nega, koji stvarno prave razliku na terenu. I naravno, sjajni Mađari, kapiten Roland Juhas, sa iskustvom igranja u Anderlehtu, prekaljeni Husti, bivši prvotimac Zenita i Hanovera, pa Varga i ostali… Svako je utkao sebe u grandiozan uspeh”.

Svaka čast svakom, ali nije to evropska prva klasa. Utisak je da je Nikolić čudo napravio sa prosečnim, istrošenim ili odbačenim igračima. Što dovoljno govori o njemu kao treneru.
“Tema je kompleksa, više puta sam je elaborirao, no nije na odmet opet. Mađari su svesni i kvaliteta i nedostataka. Ne žive u zabludama. Snimili su situaciju, pogledali istini u oči i krenuli jedinim ispravnim putem. Počeli su od infrastruktire, nezamislivo je koliko i kakve stadione ima ova zemlja. Znaju da je potrebno da prođe vreme ne bi li od mlađih kategorija u koje ulažu dobili plod. U međuvremenu oslanjaju se na strance i povratnike. Nemaju koeficijent na listama UEFA, fudbalski su u fazi stvaranja, zato je ovo što je napravio Videoton toliko cenjeno”.

PUSTI ULICU I KULOARE, DA VIDIMO ŠTA KAŽU BROJEVI



Tek drugi put od 1984/85, kad je dobacio čak do finala UEFA kupa (na tom putu eliminisao Partizan), Videoton će igrati evropsku jesen. Prethodno je to pošlo za rukom još jednom strancu na klupi, Portugalcu Paolu Souzi (2012). A onda Nikolić i njegove već prepoznatljive “čekalice”, pa je u 360 minuta okršaja sa Ludogorecom i Malmeom primio samo jedan jedini gol.
“Naslušao sam se priča kako sam defanzivni trener, međutim, pre bih rekao da forsiram takmičarski, stabilan fudbal. Kad sam preuzeo Partizan, naš večiti rival imao je više bodova i bolju gol-razliku, a mi smo do kraja sezone dobili tri od četiri derbija, uz jedan remi, završivši prvenstvo ispred njih, plus imali najmanji broj primljenih golova u ligi. Utisci su varljiva kategorija, ali su činjenice neoborive. Sudim samo na osnovu podataka. To šta se priča po ulici, kuloarima i kancelarijama nema nikakvu snagu kad se stavi u istu ravan sa brojevima. U njih verujem. I kad biram igrače i kad ocenjujem druge”.

Brojevi su mu saveznik i dok objašnjava kako je posle Anta Čačića i zagrebačkog Dinama (2012) postao prvi čovek s balkanskih prostora koji je skinuo famu o nepobedivosti Ludogoreca. A pokušavali su Partizan (dvaput), Crvena zvezda, podgorička Mladost, pa isti taj Dinamo…
“Samo tri šanse za dve utakmice stvorili su nam Bugari. Na suprotnom kraju terena, u revanšu, bilo je bar duplo više zrelih prilika. Po svim parametrima, trebalo je ubedljivije od 1:0 da slavimo nad ekipom koja je među tri najjače u celom kosturu kvalifikacija za Ligu šampiona. Još jači je sastav iz Razgrada sad nego kad sam vodio Partizan. Ostaće satisfakcija da ni tad, a ni sad, od Ludogoreca nisam poražen”.


Ludogorec je pre dve sezone igrao Ligu šampiona, Malme pre tri, što Vidijevom učinku, posle očekivane eliminacije Didelanža iz Luksemburga, daje poseban šmek. I nagoveštava šta može proitv AEK-a, koji je skockao tim po ukusu novog sportskog direktora, Vladimira Matijaševića.
“Veliko poštovanje za Grke. Uradili su sjajan posao. Favoriti su, ali bili su to i Ludogorec i Mamle, pa smo ih izbacili. Živimo san. Gledaju me ovde kao čudaka. Pitaju se “o kakvim snovima priča ovaj čovek?”, ali meni je bitno da igrači veruju u njih. Ako uđemo u grupu Lige šampiona san će postati stvarnost. A i ako ne uđemo zagarantovali smo Videotonu 14 evropskih utakmica ove sezone, 22 za vreme našeg mandata, malo ko je to očekivao. Spremni smo za završni korak, iako je naspram nas potpuno drugačiji tim, kad je stil u pitanju, u poređenju sa Bugarima i Šveđanima. AEK je uradio fantastičnu stvar izbacivši Seltik, ali dočekaćemo ih spremni. I to u Budimpešti, jer tamošnji stadion ispunjava zahteve UEFA za ovaj nivo takmičenja, pa na objektu Ferencvaroša moramo da igramo preostale evropske utakmice”.

DA SU ME PITALI, REKAO BIH – BATA! U PRIRODNOM JE OKRUŽENJU

                      

Pod obrazloženjem “nisam otišao iz Partizana, nego iz srpskog fudbala”, Marko NIkolić je prošlog leta napustio Humsku. Kao šampion. Osvajač duple krune. A onda je vrednost, pošto je usmerio Olimpiju do titule (smenjen iz nesportskih razloga) dokazao na još jednoj inostranoj adresi. Opet, ne može ništa da se meri sa uspehom na svojoj teritoriji.
“Naravno da mi je žao što sve ovo napravljeno sa Videotonom nisam postigao u Srbiji. Da kroz kvalifikacije za Ligu šampiona osiguram evropsku jesen. A malo je nedostajalo. To je onaj čuveni revanš sa Ludogorecom 2014, stadion je eksplodirao kad smo stigli sa 0:2 do 2:2, ali taj crveni karton… I to je period trenerskog sazrevanja. Ušli smo, ipak, u Ligu Evrope, koja je sa Bešiktašom i Totenhemom maltene bila grupa Lige šampiona. Mada, pazite, još sam mlad kao trener. Verujem da će doći vreme kad ću moći da ostvarim ono o čemu svi maštamo tamo gde je to i najslađe”.


Jasna asocijacija na Partizan. A kad smo se već dotakli Humske, pozdravlja Marko Nikolić izbor Zorana Mirkovića za naslednika Miroslava Đukića.
“Ako nekome znači, apsolutna podrška Bati. Fantastično je rešenje u datim okolnostima. Da su me pitali, njega bih predložio. Preuzeo je crno-bele u trenutku kad klub nije imao šta da izgubi, a on mnogo toga stavio na kocku. Hrabrost ga je uvek krasila. Svojevremeno sam bio deo Stručnog saveza FSS u školi za trenere, polaznici su, među ostalima, bili Tomić, Petrić, Mirković i Ivić, poslednja dvojica su se u startu odvojila po talentu i potencijalu, što može da bude veliki plus. Partizan pripada Mirkoviću. Kažu, nije iskusan, a ja vam kažem mora negde iskustvo da stiče. Gde drugo nego u klubu koji mu je prirodno okruženje? Neće mu biti lako, svi moraju da stanu iza njega, težak posao ga čeka, ali je u početnim utakmicama pokazao da ume”.

A ume, očigledno, i Vladan Milojević, koji je postigao isto što i Marko NIkolić, obezbedivši Crvenoj zvezdi još jednu evropsku jesen.
“Napravili su crveno-beli dobar rezulat, ne može niko to da ospori. Imaju specifičan način igre, u nekim trenucima sa malim brojem primljenih golova podsećaju na Partizan iz sezone kad smo uzeli duplu krunu. Imaju i izvanredan budžet. Na primer, meni je Brazilac Kafu bio interesantan, ali je van domašaja Videotona. Koliko vidim, imaju i dva podjednako kvalitetna tima. U dobroj su poziciji. U nekim segmentima su dobro, stvarno vam kažem, baš dobro radili, pa im se to sad vratilo. Da se razumemo: ne smeta mi dobar rezultat Zvezde koliko bih voleo da vidim Partizan na tom mestu”.

DULE, NE ZABORAVLJAM…

Namerno smo ostavili za kraj, mada je moglo i na početku teskta da stoji: Marku Nikoliću dopao se naslov MOZZART Sporta iz večeri kad je Videoton izbacio Malme. Napisali smo tad, citirajući Duška Vujoševića, “Čarobnjaštvo je težak zanat”.
“Dule je fantastična sportska ličnost, dokazani partizanovac, uvek blagonaklonog stave kad sam ja u pitanju. A ja ne zaboravljam. Zato mi je drago kad sam makar u istoj rečenici sa legendarnim trenerom. Želim mu zdravlje, sve ostalo ima”.

5 коментара:

  1. "Imaju i izvanredan budžet. Na primer, meni je Brazilac Kafu bio interesantan, ali je van domašaja Videotona."

    Kako im ga je suknuo Marko :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Није Кафу скуп, као што није ни Ебесилио, као ни Бен. Скуп је Сума, скуп је непотребни Енаке, скуп је Соломон, скуп је Тошић, скуп је Ђилас. Није био скуп Тавамба, није био скуп Леонардо.
      Кафу 700к + Бен 500к + 450 + Ебесилио 600к + 550к то је све око 2.800.000 евра а сам Сума с платом кошта преко 2,5 милиона за ове две сезоне.
      Ниси ти Патић да спинујеш окаво јадно, имају људи мозак.

      Избриши
    2. Naravno da su ti običan er es be bot kojeg sam provalio na prvu. Svi ti igrači koštaju mnogo više zbirno nego Suma, jer ne ostaju jednu sezonu, nego će primati platu 2-3 sezone, pritom dovedeni preskupi domaći igrači. Suma je jedan, a svi ti igrači nisu došli u istoj sezoni,to je kao kad bih računao Evertona, Lea, Sumu da su došli iste sezone. Smešan si boticu mali, pozdravi Vučića i traži još da otme od bolesnih, ovo je malo.

      Избриши
  2. Већ сам ти рекао раније да ја с рсб никакве везе немам чак сам и несугласице имао. Нити имам ник, нити пишем било где осим на једном форуму, а не кријем се за кога навијам. Тебе пратим јер мислим да си нормалан осим кад имаш цепања или што би моји пријатељи Чова и Деки Анђус у интерној шали рекли "ко је убацио жетон"...
    Смешно је да председника Вучића нападате јер сте апсолутно неспособни и ако је верујете да је председник крив јер имате одрон од екипе онда вама следи период дубоког мрака. Јер сте свих ових година освајали титуле под Александром и тад вам није сметао. На крају крајева шта рећи о ККП? То је највећи снс клуб у земљи, тамо се слива и шаком и капом и то јако добро знаш.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nigde nisam pomenuo KKP, niti sam rekao da ga podržavam. Iz ličnih razloga, a i mnogih drugih razloga.

      FK Partizan je klub koji ubedljivo ima najgori tretman od sva 4 kluba, računajući te dve sekcije. Kako od prethodne vlasti, tako i od ove. Ogromna je razlika u finansiranju. Iliev plati grešku sa Sumom, a Zvezda ne plati sa Rikardinjom, Edsonom, Veredom i milion drugih promašaja. To je suštinska razlika. Zato kažem da Milojevićevi i Mrkelini uspesi nisu ništa posebno, jer iza njih stoji Vučić i obezbedio im je maksimalne uslove, što je rekao i Marko Nikolić. Ovaj rezultat Nikolića se zove istinski podvig.

      Избриши