петак, 05. октобар 2018.

Dirljiva čestitka Grobara: Sa željom da bude još veći, slavimo Partizanov 73.

Crno-beli imaju čime da se podiče

Dirljiva čestitka Grobara: Sa željom da bude još veći, slavimo Partizanov 73.

„Većina nas, mladih generala, koja je igrala i volela fudbal, okupila se i dogovorila da osnujemo fudbalski klub. Oko imena nije bilo natezanja: bili smo partizani, bilo je i najprirodnije da se naš klub zove Partizan“.

Petar Dapčević Peko, proslavljeni komandant iz Drugog svetskog rata, pre malo više od dve decenije je u samo dve rečenice oživeo sećanja na trenutak koji će promeniti istoriju sporta na ovim prostorima, na dan kad je osnovan - Partizan.

Tog 4. oktobra 1945, pri Centralnom domu tadašnje Jugoslovenske narodne armije, počeo je život crno-belih. Život koji je će mnogo godina kasnije legendarni Duško Radović opisati sentencom za sva vremena:
„Nije uvek lako, ali je uvek lepo...“

Danas klub iz Humske 1 slavi 73. rođendan.

Prva zamisao je bila da Partizan funkcioniše kao fiskulturni klub, kako bi vojnici JNA u uniformama održavali sklad tela i duha. No, s obzirom da je leta 1945. u Beogradu održano  Svearmijsko prvenstvo države, na kome se, između ostalog, pojavilo i nekoliko stotina fudbalera, najboljih tog doba iz SFRJ, prešlo se na ideju više: da se sačini spisak najboljih koji su nosili uniformu i oni su mesec dana kasnije dobili poziv da se presele u Beograd.

Osnivačkom skupštinom Partizana, kako bi se to zvalo današnjim rečnikom, neformalno je predsedavao je još jedan general Svetozar Vukmanović Tempo. Bili su još prisutni još: Otmar Kreačić Kultura, Vujica Gajinović, Ratko Čoče Vujović (pet godina kasnije zvanično izabran za prvog predsednika), Konstantin Koča Popović i Mijalko Todorović Plavi.

Tako je nastao fudbalski klub. Dva dana kasnije odigrao je prvu utakmicu. Pod vođstvom trenera Franja Glazera savladan je Zemun (4:2). Prvi gol za Partizan postigao je Florijan Matekalo, na istom susretu bio je dvostruki strelac, a mrežu su pogađali još Šereš i Rupnik.


Ostalo je zapisano da je premijerni meč na igralištu „20. oktobar“ pred 200 gledalaca Partizan odigrao u sastavu: Čulik, Čolić, Beleslin, Čajkovski, Đurđević, Švaljek, Šereš (Boba Mihajlović), Atanacković, Rupnik, Božović, Matekalo.

Na taj način stvorena je istorija. Blistava, jer: Partizan je prvi učesnik Kupa šampiona (1955), prvi finalista Kupa šampiona sa ovih prostora (1966), prvi učesnik Lige šampiona iz Srbije (2003, 2010), 27 puta državni prvak, 15 puta osvajač kupa (i aktuelni vlasnik pehara), pobednik Srednjoevropskog kupa (1978), ali i klub koji je stvorio na stotine asova svetskog formata, čija se imena i dan-danas s poštovanjem izgovaraju širom planete: od Stjepana Bobeka, preko Milutina Šokišća, Velibora Vasovića, Milana Galića, Momčila Vukotića, Nenada Bjekovića, Predraga Mijatovića, Saše Ilića...


Fudbalski klub je perjanica Sportskog društva osnovanog istog dana, 4. oktobra 1945, a koje se smatra, uz Boku juniors, jednim od najtrofejnijih u svetu. Istog dana kad i fudbalski klub počele su da žive košarkaška, odbojkaška, atletska i sekcija za šah. Danas Sportsko društvo Partizan broji 27 klubova, a na čelu te organizacije je Milorad Vučelić, istovremeno i prvi čovek fudbalskog kluba, dok su potpredsendnici Nenad Golijanin i Andrea Arsović.

Osim fudbalskog, ogroman doprinos popularizaciji i uspešnosti sporta na ovim prostorima dao je i košarkaški klub. Crno-belih su bili prvaci Evrope (1992), tri puta osvajali Kup Radivoja koraća (1978, 1979, 1989), imaju 21 titulu državnog šampiona, 15 kupova, šest pehara regionalne Jadranske lige, a iznedrili su igračke, trenerske i funkcionerske veličine poput Radomira Šapera, Borislava Stankovića, Dragutina Čermaka, Ranka Žeravice, Dražena Dalipagića, Dragana Kićanovića, Dragana Todorića, Vlada Divca, Žarka Pasplalja, Željka Obradovića, Aleksandra Đorđevića, Predraga Danilovića, Željka Rebrače, Dejana Tomaševića, Nenada Krstića...

Među velikane sporta SD Partizan, ali i celog srpskog sporta, spadaju i vaterpolisti crno-belih, koji su sedam puta bili prvaci Evrope (1964, 1966, 1967, 1971, 1975, 1976. i 2011), 29 puta osvajači titule, pehar kupa zagrlili su 26 puta i oformili mnogobrojne asove. A vaterpolo škola crno-belih je bila i ostala baza za kasnije uspehe reprezenatcije, jer skoro da nema asa koji je doneo našoj zemlji medalju sa velikog takmičenja, a da nije nosio kapicu Partizana.

Slično važi i za rukometni, odbojkaški, hokej, ragbi, karate, tenis, atletski klub...


U njihovu čast Sportsko društvo će od 17 časova organizovati svečanu dodelu godišnjih priznanja u Sportskom centru „Zemunelo“, a sve su najavili Grobari sinoćnjom bakljadom na stadionu u Humskoj i transparentom: „Sa željom da bude još veći, slavimo Partizanov 73.“

Srećan rođendan!

Нема коментара:

Постави коментар